(...) Svakoga je zvala prijateljem, ne računajući da joj neće biti uzvraćeno na isti način. Nije se lako mogla vezati za ljude jer je imala strah da će ih izgubiti. A izgubila je mnogo toga. Izgubila je mnogo dragih ljudi. Izgubila je hiljadu snova radi jedne obične dobrote. Izgubila je hiljadu noći, razmišljajući zašto nitko nikada nije strahovao da bi ju mogao izgubiti. Od malih nogu bila je drugačija. Bila je usamljeni anđeo koji traži svoje visine. A negdje iza oblaka zaboravila je na sebe. Na svoju dobrotu. Na svoj karakter. Na svoje emocije koje je uspavala za neka bolja vremena, za neke bolje ljude, za neki bolji život... Htjela je samo malo sreća i nekoga tko će ostati. Nekoga tko na njeno „Dobro sam“ , zna da nije dobro. Dovoljno.